Svetski dan zdravlja

SVETSKI DAN ZDRAVLJA 2008:

ZAŠTITITIMO ZDRAVLJE OD KLIMATSKIH PROMENA

Svetski dan zdravlja je najznačajniji datum Svetske zdravstvene organizacije, događaj koji se obeležava svuda u svetu. Od 1950. godine Svetski dan zdravlja obeležava se sedmog aprila svake godine, sa težnjom da se poveća svest o značaju zdravlja

Tema Svetskog dana zdravlja za 2008. godinu je

„ZAŠTITITIMO ZDRAVLJE OD KLIMATSKIH PROMENA”

CILJEVI SVETSKOG DANA ZDRAVLJA 2008.

• Povećati svest i razumevanje stanovništva o posledicama po zdravlje koje su uzrokovane klimatskim promenama na globalnom i lokalnom nivou.
• Podržati uspostavljanje interdisciplinarnog i intersektorskog parnerstva, počev od lokalnog do međunarodnog nivoa.
• Osmisliti efektivne akcije u lokalnoj zajednici od strane vladinih institucija, zdravstvenog sektora, organizacija kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva.
• Objasniti ulogu zdravstvenog sistema u suočavanju sa izazovima na globalnom i regionalnom nivou.
• Sprovesti zajedničku akciju putem saradnje sa vladama zemalja, međunarodnim organizacijama, sponzorima, udruženjima građana, finansijerima i opštinama.

OSNOVNE PORUKE SVETSKOG DANA ZDRAVLJA 2008.

Zdravlje je jedna od oblasti najviše pogođenih klimatskim promenama – sada! Nauka je jasna. Zemlja se zagreva, zagrevanje se ubrzava, a odgovornost je na aktivnostima čoveka. Ako trenutni trend zagrevanja ostane bez kontrole, čovečanstvo će se suočiti sa većim povredama, bolestima i smrtnim slučajevima kao posledicama prirodnih katastrofa i toplotnih talasa, većom učestalošću oboljenja koja se prenose hranom, vodom i vektorima, kao i većim brojem prevremenih smrti i bolesti kao posledicama zagađenja vazduha. Štaviše, u mnogim delovima sveta veliki deo populacije će biti raseljen zbog povišenog nivoa mora i ugrožen sušom i glađu. Sa topljenjem glečera menja se hidrogeološki ciklus, kao i produktivnost obradive zemlje. Već sada možemo da izmerimo neke od ovih uticaja na zdravlje.

Zdravstvene promene kao posledica promene klime najviše pogađaju najsiromašnije
Fizički efekti klimatskih promena će se razlikovati zavisno od geografskog područja. Uticaji klimatskih promena na zdravlje dodatno su modifikovani određenim uslovima kao što su stepen ekonomskog razvoja, siromaštvo, nivo obrazovanja, struktura javnog zdravlja, gajenje poljoprivrednih kultura i politička struktura. Inicijalno će najviše biti pogođene zemlje u razvoju. Zemlje sa većčim brojem siromašnih i/ili politički nestabilne najmanje će biti u mogućnosti da se nose sa ovim problemima. Pored toga, ukoliko ne uspemo da delujemo na klimatske promene i njihov uticaj na zdravlje rizikujemo da ugrozimo naše mogućnosti da ostvarimo Milenijumske ciljeve razvoja.

Tradicionalna sredstva javnog zdravlja su važne komponente efikasnog odgovora na klimatske promene
Čista voda i higijenski uslovi, sigurna i pravilno odabrana hrana, imunizacija, nadzor nad bolestima i pravovremeni odgovor, sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti i spremnost na katastrofe predstavljaju kritičke komponente prakse javnog zdravlja koje se takođe prilagođavaju u skladu sa klimatskim promenama. Ove programe treba jačati globalno sa posebnim fokusom na napore u visoko rizičnim zonama i populacijama kako bi se sprečile povrede uzrokovane klimatskim promenama, bolest i smrt.

Intersektorska, interdisciplinarna partnerstva su neophodna za suočavanje sa ovom globalnom svetskom pretnjom
Klimatske promene imaju širok opseg i efikasna adaptacija zahteva stvaranje partnerstva radi usklađivanja ekspertize vladinih agencija, međuvladinih i nevladinih organizacija, industrije i profesionalnih udruženja i lokalne zajednice. Odluke koje utiču na urbano planiranje, transport, snabdevanje energijom, proizvodnju hrane, korišćenje zemljišta i vodnih kapaciteta utiču istovremeno i na klimatske promene i na zdravlje. Saradnja sa svim navedenim sektorima je neophodna za iznalaženje inovativnih i efikasnih rešenja koja će stabilizovati klimatske promene i sačuvati zdravlje.

Akcija za zaštitu zdravlja mora da počne sada primenom adaptacije i ublažavanja posledica
Sigurnost nauke dalje postoji i u pogledu mogućnosti i vremena nastanka naglih i katastrofalnih klimatskih promena ukoliko temperatura nastavi da raste. Ovo čini hitnim akcije koje treba preduzeti radi stabilizacije klime i za ublažavanje posledica i sprečavanje predvidivih poremećaja zdravlja. Za ublažavanje i adaptaciju na klimatske promene neophodno je učešće zdravstvenog sektora.

Klimatske promene štete zdravlju
Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. Bez urgentne, neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova, efekti na globalni klimatski sistem mogu biti nagli i nepovratni, ne štedeći ni jednu zemlju, uzrokujući sve češće i sve jače toplotne talase, kišne oluje, tropske ciklone i promene nivoa mora već u ovom veku. Ove pojave prete ljudskom zdravlju i koštaju ljudskih života. Već 2020. godine, prema izveštaju sa Međudržavnog panela o promeni klime, 75–250 miliona ljudi u Africi će patiti zbog nedostatka vode, dok će stanovnici megalopolisa u Aziji biti pod velikim rizikom od poplava.

Klimatske promene će opteretiti zdravstvene službe
Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena na zdravlje. Sve populacije će osetiti određen uticaj, ali najugroženije su one populacije koje žive u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem već bore sa otkrivanjem, kontrolom i lečenjem zaraznih bolesti i poremećaja zdravlja uključujući malariju, dengu, hemoragičnu groznicu, proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju. Klimatske promene će pogoršati ove slabosti doprinoseći većem pritisku na zdravstvene službe, sa većom učestalošću.

Zaštita zdravlja od klimatskih promena zahteva preventivni javnozdravstveni pristup
Da bi se sačuvalo zdravlje u uslovima promene klime, potrebno je da ojačamo i reformišemo sisteme koje imamo, više nego da stvaramo nove, posebne strukture. Da bismo sačuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svim frontovima. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na njihove efekte predstavlja zajedničku međunarodnu odgovornost.

Ulaganje u zdravstveni sistem znači biti spreman za klimatske promene
Internacionalna saradnja između ekonomija u tranziciji i ekonomija razvijenih i zemalja u razvoju, sa pojačanim fokusom na jačanje javnozdravstvenog sistema, presudno je za zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja. Pripremanje zdravstvenog sistema za klimatske promene uključuje jačanje nadzora i kontrole nad infektivnim bolestima, omogućavanje upotrebe bezbedne vode za piće čije se zalihe smanjuju i koordinaciju zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima.

Svetska zdravstvena organizacija reaguje na izazov klimatskih promena
Svetska zdravstvena organizacija povezuje globalnu zajednicu da se zajedničkim snagama bori sa rastućom pretnjom klimatskih promena na zdravlje putem: podržavanja napora globalnih načela u vezi sa klimatskim promenama; zalaganjem za nacionalnu, grupnu i individualnu akciju promocije zdravlja ljudi; pomaganjem državama članicama da pripreme svoj zdravstveni sistem za rastuće izazove nastale zbog klimatskih promena; i obezbeđivanjem preporuka kako razvojne odluke u drugim sektorima mogu da unaprede zdravlje, a u isto vreme smanje emisiju efekta zelene bašte.

PREDLOG AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA ZDRAVLJA 2008.

Zdravstveni sektor – lekari, medicinske sestre, javnozdravstveni radnici

• Promovisati prepoznavanje glavnih zdravstvenih pretnji uslovljenih klimatskim promenama.
• Pronaći akcije kojima ćemo promovisati zdravlje, a sa ciljem ublažavanja klimatskih promena, napr. promovisanje fizičke aktivnosti će poboljšati kvalitet vazduha.
• U slučaju da klimatske promene pogode celu populaciju, najveća pretnja po zdravlje je pre svega stres zdravstvenog sektora.
• Skrenuti pažnju da su većina najdelotvornijih intervencija u zaštiti zdravlja od klimatskih promena pre svega osnovne javnozdravstvene intervencije.
• Uključiti klimatski uslovljene zdravstvene pretnje u sastavni deo obuke zdravstvenog sektora i programe kontinuirane edukacije.

Političari – kreatori politike i donosioci odluka

• Uvesti obavezu na nacionalnom i internacionalnom nivou kako bi smanjili izlaganje i efekte po zdravlje od strane klimatskih promena.
• Identifikovati relevantne političare iz zdravstvenog sektora i sektora životne sredine, zakonske propise koji regulišu to pitanje, kao i pojedince na vlasti koji su odgovorni za ove probleme.
• Proceniti dostupne informacije o klimatskim promenama i zdravlju i osigurati da prioritetni problemi dobiju neophodnu pažnju na visokom nivou.
• Osigurati da budžet vlade za životnu sredinu, zdravlje i druge sektore bude adekvatan i da podrži poboljšanje programa koji se bave ovim problemom.
• Promovisati saradnju između političara iz zdravstvenog sektora i sektora životne sredine.
• Povećati svest o problemu uticaja klime na zdravlje, kao i na međusektorsku saradnju (energija, transport, urbano planiranje, poljoprivreda, ekonomija i industrija).

Lokalni autoriteti, gradonačelnici, nevladine organizacije, organizacije građana – udruženja i pojedinci

• Ohrabriti postizanje maksimuma energetske efikasnosti, kao i njenu održivost i to kroz jednostavne individualne akcije.
• Izvršiti pritisak na autoritete kako bi podržali akcije koje se tiču smanjenja emisije gasova staklene bašte, kao i održivost tih akcija što je osnov za dalje buduće pokušaje.
• Izgraditi svest zajednice oko stavljanja pitanja zdravlja u srž klimatskih promena.

Obrazovanje – profesori, studenti i učenici

• Obezbediti edukovani profesorski kadar i obezbediti adekvatan materijal u cilju prenošenja znanja deci o uticaju klimatskih promena na zdravlje.
• Širiti informacije o nađenim rešenjima kao i o rešenjima koja su u fazi istraživanja i takođe ohrabrivati i podržati naučnike, inženjere, zdravstvene profesionalce i političke lidere koji rade na ovom problemu.

Privatni sektor

• Uključiti privatni sektor u programe pripremljenosti i smanjenja osetljivosti kroz formiranje partnerstva između javnog i privatnog sektora.
• Kreirati mrežu institucija i uspostaviti sistem menadžmenta kako bi se osiguralo da privatni sektor bude uključen u odgovor društva na klimatske promene.
• Pronaći rešenja kojima će se stimulisati ekonomski razvoj, uspostaviti klimatski sigurni poslovi i ublažiti buduće klimatske promene.

 

Poruka generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije

Korisne adrese

 

KLIMATSKE PROMENE I ZDRAVLJE

 

Klimatske promene negativno utiču na odlučujuće faktore zdravlja: hranu, vazduh, vodu.

Nestabilna klima i klimatske promene: toplotni talasi, oluje, odroni, klizišta, ekstremne vrućine i hladnoća, suše, požari, snežne mećave – utiču na zdravlje i odnose ljudske živote.

Bolesti koje su u vezi sa klimatskim promenama su: dijareja, hemoragična groznica, lajmska bolest, alergije, toplotni udar, malnutricija.

To zahteva multisektorske aktivnosti kako bi svi zajedno poboljšali zdravstveno stanje i ublažili klimatske promene.

Uloga javnog zdravlja

Očuvanje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, očuvanje životne sredine, sprečavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda – putem promocije zdravlja, prevencije bolesti i poboljšanje kvaliteta života.

Standardne mere javnog zdravlja kao komponente efikasnog odgovora na klimatske promene

·         bezbedna voda i higijenski uslovi

·         bezbedna i pravilna ishrana

·         praćenje zagađenja vazduha

·         nadzor nad bolestima

·         sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti

·         pripremljenost na vanredne situacije

 

Higijenski i zdravstveno ispravna voda za piće

          Snabdevanje pijaćom vodom i uklanjanje otpadnih materija predstavljaju važne preduslove higijenskih uslova života. Pod povoljnim higijenskim uslovima podrazumeva se snabdevanje domaćinstva vodom za piće iz gradskog ili seoskog vodovoda, javne česme, bušenog bunara, pokrivenog kopanog bunara ili uređenog izvora, kao i korišćenje flaširane vode. Posedovanje nužnika u sopstvenom domaćinstvu, kao i mogućnost organizovanog uklanjanja otpadnih materija u mestu stanovanja takođe značajno utiču na zdravstveno stanje jer doprinose sprečavanju nastanka i širenja velikog broja zaraznih bolesti.

          U Srbiji 95,2% stanovništva ima priključak za vodu u kući odnosno stanu, dok 99,0% domaćinstava koristi bezbedne izvore vode za piće (izvor podataka: Ministarstvo zdravlja, Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2006.). Takođe, 87,7% stanovništva u Srbiji živi u domaćinstvima koja su priključena na kanalizacionu mrežu ili septičku jamu, dok 85,2% domaćinstava ima sanitarni čvor (nužnik/WC) u kući odnosno stanu. Nešto više od tri četvrtine domaćinstava (76,4%) u Srbiji uklanja otpadne materije na higijenski način pri čemu postoji značajna razlika u odnosu na tip naselja – 94,9% domaćinstava u gradskim, a samo 50% u ostalim naseljima uklanjaju otpadne materije po higijenskom principu.

          Voda za piće ima i veliki higijensko-epidemiološki značaj, jer se putem vode mogu izazvati i preneti mnoga bakteriološka, virusna i parazitarna oboljenja, kao i oboljenja povezana sa hemijskom neispravnošću. Zbog toga je važno da se sprovodi sistemska kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće koja podrazumeva praćenje fizičko-hemijske i mikrobiološke ispravnosti. Na teritoriji Republike Srbije kontrola kvaliteta vode za piće i izveštavanje o njenoj higijenskoj i zdravstvenoj ispravnosti, u skladu sa važećim propisima, u nadležnosti je instituta/zavoda za javno zdravlje i drugih ovlašćenih institucija.

Rezultati fizičko-hemijskog i mikrobiološkog ispitivanja vode za piće

          U 2006. godini na teritoriji Republike Srbije kontrolisano je 151 centralnih vodovodnih sistema. Na fizičko-hemijsku ispravnost ispitano je 55.978 uzoraka vode za piće, od kojih je 10.232  bilo neispravno (18,28%). Najčešći parametri fizičko-hemijske neispravnosti su pored povećane mutnoće i boje i povišene koncentracije amonijaka, nitrata, nitrita, gvožđa, mangana, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Na mikrobiološku ispravnost je ispitano 60.112 uzoraka vode, a od tog broja bilo je 3043 neispravnih uzoraka (5,06%). Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih i ukupnih koliformnih bakterija, prisustvo koliformnih bakterija, E. coli i streptokoka fekalnog porekla.

Bezbedna i pravilna ishrana

Pravilna ishrana je osnovni preduslov očuvanja i unapređenja zdravlja. Osnovni preduslovi pravilne ishrane su snabdevenost dovoljnim količinama zdravstveno bezbedne hrane i izbalansiran unos pojedinih vrsta namirnica. Namirnice koje se koriste u ishrani moraju biti zdravstveno ispravne. Zdravstveno ispravnim smatraju se namirnice koje ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, odnosno koje nisu zagađene fizičkim, hemijskim  i biološkim agensima i čiji sastav u pogledu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija obezbeđuje potrebnu biološku vrednost. Opasnost od kontaminacije namirnica je povećana u savremenim uslovima življenja za koje je karakterističan uvoz hrane iz udaljenih delova sveta, proširenje asortimana prehrambenih proizvoda zahvaljujući intenzivnom razvoju tehnologije hrane, priprema takozvane „brze hrane” i ishrana van domaćinstva, u restoranima, na kioscima, u objektima kolektivne ishrane. U krajevima gde postoji nedozvoljena zagađenost vazduha, vode i zemljišta povećana je mogućnost kontaminacije namirnica.

Pet ključnih pravila za bezbednost hrane

1.   Održavajte higijenu!

ü      Obavezno perite ruke sapunom i vodom pre i tokom pripreme hrane.

ü      Operite ruke sapunom i toplom vodom posle upotrebe toaleta.

ü      Operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ste koristili za pripremu hrane.

ü      Zaštitite namirnice od insekata i glodara.

ZAŠTO?

Brojni mikroorganizmi se nalaze u zemlji, vodi, vazduhu, ali i u životinjama i ljudima. Njih ima na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za pripremu hrane. Oni se prenose direktnim kontaktom prilikom pripreme hrane i tako mogu da dovedu do pojave različitih bolesti koje se prenose hranom.

2.    Odvojite sveže i kuvano!

ü      Uvek odvajajte meso i ribu od ostalih namirnica prilikom pripreme.

ü      Za pripremu svežih namirnica koristite poseban pribor i daske za sečenje.

ü      Čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama da biste izbegli kontakt između sveže i već pripremljene hrane.

ZAŠTO?

Sveže namirnice, a posebno meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.

3.   Kuvajte dovoljno!

ü      Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove.

ü      Pustite da supa i čorba vri nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperatura premašila 70⁰C. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenih mesa i ribe bistre boje, a nikako ružičasti. Idealno je za proveru temperature koristiti termometar.

ü      Ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe.

ZAŠTO?

Dovoljno duga termička obrada (kuvanje ili pečenje) uništava mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje. Kuvanje na temperaturi preko 70⁰C čini hranu bezbednijom za upotrebu.

4.  Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama!

ü      Ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

ü      Sve sveže i skuvane namirnice koje se brzo kvare neophodno je čuvati u frižideru (poželjno je na temperaturi do 5⁰C).

ü      Prilikom otapanja zamrznutih namirnica prvo ih stavite u fižider nekoliko sati, a tek onda otapajte na sobnoj temperaturi.

ZAŠTO?

Mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju veoma brzo ukoliko se hrana čuva na sobnoj temperaturi. Ako su pak temperature ispod 5⁰C ili preko 60⁰C razmnožavanje većine mikroorganizama je usporeno ili zaustavljeno.

5.  Koristite ispravnu vodu i sveže namirnice!

ü      Koristite ispravnu vodu sa česme ili flaširanu vodu za piće ili pripremu hrane.

ü      Birajte sveže namirnice.

ü      Dobro operite povrće i voće pod mlazom hladne vode pre čišćenja i upotrebe.

ü      Proverite datum proizvodnje i rok trajanja namirnica na pakovanju.

ZAŠTO?

Ako je voda uzeta sa izvora koji nije ispitan i sadrži mikroorganizme oni mogu da naruše zdravlje. Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuje rizik od zaraze.

Praćenje  zagađenja vazduha

          Sva odstupanja od prirodnog sastava vazduha predstavljaju zagađenje vazduha (aerozagađenje). Zagađivači mogu biti čvrste čestice (prašina, pepeo, razne neorganske materije) koje utiču na sastav tla i sastav površinskih i dubinskih voda, aerosoli (suspendovane čestice u atmosferi) i gasovi i pare.

          Izvori aerozagađenja mogu biti prirodni (na primer požari, raspadanje organskog materijala, magla, prašina...) i veštački (saobraćaj, sagorevanje ložišta, industrija...).

          Aerozagađenje može pruzrokovati različite simptome – najčešće se javlja iritacija očiju i grla, a ukoliko je izloženost zagađenju dugotrajna utiče na plućnu funkciju. Deca su osetljivija i na manje doze aerozagađenja od odraslih osoba. Aerozagađenje može da pogorša postojeće zdravstvene probleme, na primer kod osoba sa anginom pektoris ili osoba sa astmom ili emfizemom pluća.

          U cilju kontrole kvaliteta vazduha obavlja se sistematsko praćenje kvaliteta vazduha putem merenja i evidentiranja vrednosti pojedinih indikatora na mernim mestima u mreži urbanih stanica. Promene nivoa aerozagađenja opštim zagađujućim materijama u 2006. godini u odnosu na prethodne godine prikazane su tabeli 1.

Tabela 1. Promene nivoa aerozagađenja opštim zagađujućim materijama u Republici Srbiji

u odnosu na prethodnu godinu (2005–2006)

 

Nadzor nad zaraznim bolestima

          Na teritoriji Republike Srbije u 2006. godini prijavljeno je 194.138 obolelih od zaraznih bolesti sa incidencijom od 2609,1 na 100.000 stanovnika. Porast stope incidencije od zaraznih bolesti u periodu 2002–2004. godine prvenstveno je posledica povećanja broja obolelih od respiratornih zaraznih bolesti, od bolesti koje se prenose polnim putem i poboljšanja kvaliteta prijavljivanja. Pad u broju prijavljenih slučajeva tokom 2005. godine u odnosu na prethodne godine (grafikon 1) tumači se prestankom prijavljivanja nekih oboljenja na osnovu novog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Erizipelas, Herpes zoster, svih parazitarnih oboljenja izuzev šuge, koja su učestvovala u značajnom broju u ukupnom prijavljivanju prethodnih godina). Dvostruki porast u broju prijavljenih slučajeva  u 2006. godini odnosi se na obolele od određenih respiratornih bolesti koje se od 2005. godine prijavljuju zbirnom prijavom (preko 90%, ili oko 92.000 prijava su oboljenja izazvana beta hemolitičkim streptokokom i pneumonije).

          Od posledica zaraznih bolesti u 2006. godini umrla su 203 lica, sa stopom mortaliteta 2,73/100.000. U 2005. godini beleži se vrednost koja je najviša u posmatranom petogodišnjem periodu, usled povećanog broja registrovanih slučajeva umrlih od tuberkuloze i sepse, kao posledice ažuriranja prijava smrtnih ishoda od zaraznih bolesti i promene u sistemu prijavljivanja, pre svega tuberkuloze i sepse na teritoriji Republike Srbije.

Sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti

Kontrolu prenosilaca bolesti  sprovodi mreža zavoda za javno zdravlje i zavod za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu.  Mere kontrole obuhvataju:  dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti u zdravstvenim i drugim ustanovama; utvrđivanje i praćenje sprovođenja jedinstvene doktrine u primeni biocida u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti;  program medicinske ekologije kroz procenu rizika u primeni biocida.

Pripremljenost na vanredne situacije

Vanredne situacije mogu nastati slučaju prirodnih katastrofa (zemljotresa, poplava, odrona, klizišta, ekstremnih vrućina i hladnoća, suša, požara, udara groma, munja, snežnih mećava i lavina) što je uslovljeno klimatskim promenama, tj. globalnim zagrevanjem planete ili kao posledica ljudskih  aktivnosti koje  mogu biti namerne, nenamerne, uključujući i terorističke napade.

Uloga javnog zdravlja uvanrednim situacijama

Uspostavljanje zakonske regulative koja se odnosi na:

– monitoring životne sredine,

– prijavljivanje i nadzor nad pojavom prirodnih i izazvanih epidemija,

–  nacionalni informacioni sistem,

– zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, hemikalija, otpada i štetnih materija u proizvodnji, prometu, i odlaganju,

–  prekogranično zagađivanje životne sredine,

– klimatske promene i ozonski omotač,

Plan edukacije i vaspitanja koji obuhvata informisanje i edukacija zdravstvenih radnika, profesionalaca drugih sektora, javnosti

Procenu  faktora rizika po zdravlje ljudi

Plan naučnih istraživanja i saradnje

Predlaganje i sprovođenja mera,  akcionih i operativnih planova.

Plan aktivnosti javnog zdravlja obuhvata:

1.     Uspostavljanje  komunikacija sa mrežom i mobilnim ekipama u institutima i zavodima za javno zdravlje i nadležnim zdravstvenim ustanovama, nezdravstvenim službama (snadbevanje, vatrogasna policija, komunalni poslovi, policija, lokalna samouprava, organizacije, sredstva javnog informisanja).

2.   Brza procena stanja na osnovu koje se aktiviraju  službe, aktiviraju mere, uvodi vanredno stanje u zajednici, okrugu, republici.

3.   Utvrđivanje raspoloživih  resursa koji se odnose na zdravlje.

4.   Akcione planove i procedure u saradnji sa ostalim agencijama i organizacijama u zajednici.

5.   Plan za sprečavanje širenja zaraznih bolesti.

6.   Razvijanje osnovnih sistema za kontrolu obolevanja i umiranja.

 

Sunce i Zdravlje liflet 1

Sunce i Zdravlje liflet 2

 

 

Za gledanje ovih dokumenata potreban Vam je Adobe Acrobat Reader, koga možete preuzeti ovde.